Српски језик и књижевност – државна матура, јун 2026

https://antologija.in.rs/vladislav-petkovic-dis-antologija- najlepsih-pesama/

ЖИВКА (сама)

ЖИВКА (на телефону): Ало... централа? Молим министарство спољних послова...? Је ли то министарство спољних послова? Да! Молим вас да се позове на телефон г. Нинковић, секретар... Да... Реците, зове га госпођа Живка министарка. (Пауза.) То сте ви господине Нинковићу? (Пауза.) Тако! Дакле, потписано је... Е, па честитам вам унапређење. Видите, дакле, да сам одржала реч. Али морам вам рећи да није ишло баш тако глатко. Бунио се ваш министар, каже: Добили сте класу пре три месеца. Али сам ја навалила и нисам му никако дала мира, па сам чак натерала и свог мужа те га је он окупио. Да, да и он га је окупио (Пауза.). Него, знате шта, друго нешто сам хтела да вас замолим. Овај мој несрећник, онај мали гимназиста Рака, био je данас на игралишту са децом енглеског конзула. Ја сам га нарочито послала, јер знате, он сада припада том друштву... Да! Па замислите, разбио нос сину енглеског конзула и опсовао му оца. (Пауза.) Па да, увиђам и ја сама да је то врло незгодно, али шта ћу, не могу из ове коже. Та како казнити, него ћу га испребијати,али је мени главно да се некако заташка ствар код енглеског конзула, да се он не љути. Па то сам хтела да вас умолим,да одете ви до њега, у име моје, и да му кажете: нека не узме ствар озбиљно, деца кô деца! (Пауза.) Е, па шта друго могу да кажем. Ја мислим, он је паметан човек, неће ваљда дозволити да се две државе заваде због једног носа; а што му је псовао оца, реците да то у нашем језику не значи ништа ружно, то је као када би се енглески казало: ,,добар дан”. И уопште, реците да је то наш народни обичај да псујемо оца једно другом. Па дабоме! 'Ајде, молим вас, па отидите одмах, а дођите затим да ми јавите шта сте урадили. Како?... А... па-па? Па добро, нек вам буде и па-па, само молим вас, свршите ми то. (Оставља слушалицу.)

(...)

ЖИВКА, АНКА

ЖИВКА (долази из собе држећи визит карту у руци, за њом Анка): А он вам ово дао?

АНКА: Да, господин зет. Он чека у предсобљу.

ЖИВКА: Реците господину зету нека ми се вуче испред очију, нећу да га примим.

АНКА: Али господин каже да има званичан разговор.

ЖИВКА: Нисам данас званично расположена, па ето ти! Не могу да га примим.

АНКА: Али, госпођо, ако га не примите, покварићете све.

ЖИВКА: Шта ћу покварити?

АНКА: Господин ми је казао да ће после разговора са вама доћи к мени у собу.

ЖИВКА: Рекô је?

АНКА: Да.

ЖИВКА: Добро, реци му нека уђе, примићу га!

АНКА (излази напоље и пропушта Чеду).

ЧЕДА, ЖИВКА

ЧЕДА (улази врло озбиљно, клања се још с врата): Имам ли част са госпођом министарком?

ЖИВКА (презирући га и не окрећући главу): Да. Изволите сести!

ЧЕДА: Благодарим. Ја вас молим да ме извинете што сам узео слободу узнемиравати вас...

(...) ЖИВКА: Молим, изволите говорити!

ЧЕДА: Видите, госпођо, живот је необично компликована појава. Природа је саздала бића, али није утврдила законе о међусобним односима тих бића, већ је дозволила да се ова самосвојно, под оваквим или онаквим приликама или околностима, стварају и развијају; те стога нису то више пуки случајеви, већ нормалне појаве, сукоби односа, који се тако често јављају у овоме или ономе облику.

ЖИВКА: Мислите ли ви, господине, да држите предавање, или имате што да ми кажете?

ЧЕДА: Извините, госпођо, али је овај увод неопходан пре но што пређем на саму ствар.

ЖИВКА: Дакле, молим вас, пређите одмах на саму ствар. ЧЕДА: Ствар је у овоме, госпођо. Ја имам једнога пријатеља, младога човека и човека од будућности. Он је рад да се жени и мени је ствар поверио, молећи ме да му будем проводаџија. Он је уверен да ћу ја његову ствар искрено заступати и зато ми је поверио.

ЖИВКА: Али шта се мене тиче ваш пријатељ и ваш проводаџилук!

ЧЕДА: Одмах ћу вам то објаснити. Он је дуго и дуго размишљао о женидби и није могао лако да се одлучи. Увек ми је говорио: Ако се већ решим да се женим, узећу само зрелу женску.

ЖИВКА: Па добро нек узме ако хоће и зрелу женску, али што ви мени све то казујете? ЧЕДА: Госпођо, он је лудо заљубљен у вас. ЖИВКА: Шта кажете?... ЧЕДА: Он верује да сте ви зрели. ЖИВКА (скочи): Чедо! ЧЕДА: Он ме је данас са сузама у очима преклињао: „Господине Чедо, ви сте у тој кући познати, идите и запросите госпа-Живкину руку за мене!”

ЖИВКА (једва уздржавајући се од узбуђења): Чедо, умукни, Чедо!

ЧЕДА: Ја сам му лепо рекао: „Али госпођа је удата!” а он вели: „Не смета ништа, данас се могу и удате жене удавати!” Говорио сам му затим: „Али то је поштена жена!”

ЖИВКА (дрекне): Па и јесам! ЧЕДА: И ја сам му то казао, али он каже: „Да је поштена, не би она примала љубавна писма од мене!”

ЖИВКА (њен гнев прелази у бес): Куш! Убио те бог да те убије, псето лајаво! Да ниси више писнуо, или ћу те столицом по глави!

ЧЕДА: А ја њему кажем: „Знам, господине Нинковићу, да сте јој писали љубавно писмо, читао сам га!”

ЖИВКА: Кој' га је читао? ЧЕДА: Па ја!... ЖИВКА (плане): Напоље! ЧЕДА (устаје): Дакле, шта да кажем младожењи?

(...) ЖИВКА: Вала, јеси ли чуо, Чедо, не била ко сам ако ти не одеш на виђење у Ивањицу. ЧЕДА: Врло радо, зашто не! Само пре тога идем господину министру Сими Поповићу да га замолим да остави жену, пошто јој се указала прилика за удају.

ЖИВКА: Макни ми се с очију ако хоћеш да ти се не укаже лепа прилика!

ЧЕДА: Ја вас молим, умирите се, госпођо! Живот је, видите, веома комплицирана појава. Природа је саздала бића, али није утврдила и законе међусобних односа тих бића...

ЖИВКА (у крајњем бесу дохвати са стола књиге, кутије, букете, звонце, јастук са столице и све што јој дође до руку и гађа га вриштећи): Напоље, вуцибатино, напоље!

ЧЕДА (поклони се званично на вратима и оде). ЖИВКА (падне уморна и узбуђена у наслоњачу па кад се мало поврати, скочи и оде левим вратима): Даро, Даро, Даро!

ДАРА, ЖИВКА

ДАРА (дотрчи): Шта је, забога? ЖИВКА: Даро, дете, ево ти се заклињем, убићу га! ДАРА: Кога, забога? ЖИВКА: Онога твога! ДАРА: Али зашто? ЖИВКА: Замисли, усудио се да тера спрдњу са мном. Убићу га, па нека идем на робију и нека се пише и приповеда: отишла је на робију што је убила зета.

ДАРА: Па шта је, забога, урадио? ЖИВКА: Дошао је да ме проси! ДАРА: Како да вас проси? ЖИВКА: Као проводаџија. ДАРА: Боже, мајка, шта вам је, шта говорите? ЖИВКА: То што ти кажем, дошао је као проводаџија, да ме проси. ДАРА: Зар код живог мужа? ЖИВКА: Замисли! ДАРА: Где се може жена код живог мужа просити?

(...) ЖИВКА: Е, неће тај више бити мој зет па да му је круна на глави. Живи били па видели. ДАРА: Опет ви! ЖИВКА: Опет, дабоме, него ваљда да га гледам и даље у кући. Уосталом, још данас ћеш ти сама доћи к мени и молити ме да те спасем те битанге. 'Ајде видећеш! Не била ја која сам ако још данас ти сама не молиш!

https://www.antikvarne-knjige.com/elektronskeknjige/book/gospodja-ministarka-branislav-nusic,

стр. 67‒73

Београд, 1988, стр. 37‒40

СФИНГА, ПИРАМИДЕ И ДРУГЕ МИСТЕРИЈЕ ЕГИПТА

Четврта пирамида откривена у Гизи

Четврта пирамида, за коју се процењује да је стара 4.000 година, била је откривена у Гизи. Према речима Захија Хаваса, шефа за антиквитете, пирамида је третирана као да није важна, вероватно с обзиром на то коме је била намењена. Си-Би-Ес „Њуз” открива да је четврта пирамида била изграђена за време осмогодишње владавине фараона Менкаухора. Пирамида је била закопана испод 7,6 метара песка, који је био уклањен током осамнаест месеци од стране Хаваса и његовог тима. Он наводи да је мистериозна структура била изграђена убрзо након три пирамиде у Гизи, које датирају до 2500. год. пре н.е.

Тек претстоји да се нађе картуш (хијероглиф који открива идентитет тела у пирамиди). С обзиром на досадашње индикације, Хавас је сигуран да то припада Менкаухору. Изгледа да за време своје владавине, Менкаухор није оставио значајан траг у египатској историји, и ово је можда једина пирамида која је била занемарена. Хавас и његов тим још увек проучавају пирамиду и траже нове детаље о Менкаухору. Хераклеион, древни град у Египту, био је важан центар за увоз и извоз у срцу египатске обале. Град је постојао до пре 1.200 година, али научници нису могли да открију како је град успео да се спусти до дна Средоземног мора. Директор Одељења за морску археологију на Оксфордском универзитету, др Дамијен Робинсон, који предводи садашњи тим истраживача, каже да је узбуђен због могућности да открије мистерије овог заборављеног града.

Изгубљени град Хераклеион

„Град који ископавамо је велики град. Локалитет је невероватно очуван. Сада почињемо да видимо неке од интересантнијих делова у њему како бисмо покушали да разумемо живот у њему.” Град је пронађен 46 метара испод морске површине у заливу Абукирског залива, који је граница између реке Нил и Средоземноморја. До сада су биле пронађене шеснаест великих статуа, поред стотина других мањих статуа. На некима од њих има натписа на египатском и старогрчком. Натписе тек треба дешифровати.

Нестанак Нефертити

Нестанак краљице Нефертити је изазвао појаву многих теорија које обремењују археологе. Неки верују да је изгубила наклоност фараона Ахенатона. Према другој теорији, умрла је од туге убрзо након његове смрти. Последња и најприхваћенија теорија о Нефертитином нестанку је да она уопште није нестала, већ је променила име у Нефернеферуатен. То је било њено ново, мужевније име с којим је постала сувладарица Египта. У то време, женама није било дозвољено да владају, па је, како би задржала своју позицију, Нефертити морала да промени своје име. Али њено тело још није идентификовано. Тек када се пронађе њено тело, моћи ће да се сазна шта се заиста догодило са краљицом.

Загонетка Сфинге

Сфинга из Гизе се и даље сматра најмистериознијим артефактом на Земљи. Загонетка Сфинге није само метафора, јер се до данашњег дана не зна чему је тачно служила. Изграђена 1.400. године пре н.е., исклесана је из једног комада кречњака, висока 20 метара и дугачка 73 метра. Водећи египтолог Џејмс Ален јасно ставља до знања колико се мало зна о Сфинги. „Египћани нису записивали историју, тако да немамо чврсто сведочанство о томе шта је она представљала њиховим градитељима... Сигурно нешто божанско, вероватно приказ неког краља, али то се може само претпоставити.”

Чак и само име „Сфинга” збуњује археологе. Име потиче из грчке митологије, у којој је Сфинга била створење са главом човека и телом лава, а понекад се описује и с крилима. Име је можда прихвађено од Грка око 2.000 година након што је била изграђена, али нико не зна тачно одакле потиче њено име или шта означава. У Египту се сваког дана дешавају нова открића. Какве ли све нове мистерије ће археолози открити?

https://kajak.mk/post/73447884-df30-082c-0489-9c6579b26f8a

Моћ музике

Без обзира да ли обожавате генијалне мелодије Моцарта, реге звуке Боба Марлија или R&B музику Ријане, слушајући хармоничне тонове, ви релаксирате тело и храните душу. Слушање музике је један од најчешћих хобија и постоје милиони људи који почињу и завршавају дан уз музику. Музика је свуда, сви су је осетили, али само мали део зна колика је њена моћ.

Музика је лек за душу, али и за тело. То нису празне речи, већ једна врста описа такозване музичке терапије која користи музику да постигне физичко и емоционално лечење. Експерти све више улазе у тајне моћи музичке терапије. Стога, у све већем броју болница широм света постоји одељење у којем музички терапеути користе различите методе слушања и стварања музике како би помогли пацијентима да побољшају здравље.

Музика релаксира и убија стрес. Већина нас је осетила овај благотворни ефекат музичких звукова. Један од најбољих начина да се релаксирате после напорног дана је да се опружите у кревету и пустите омиљену музику са плеј-листе. Људи који слушају музику најмање два пута дневно по пола сата осећају мањи стрес и мању узнемиреност. А када знамо да је стрес извор многих болести, ово деловање музике треба још више да ценимо.

Музика побољшава расположење. Без обзира на то какву музику слушате, она има способност да отера негативне емоције и да вам побољша расположење. Док уживате у музици, ослобађа се неуротрансмитер допамин, који шаље сигнале задовољства по целом телу. Истраживачи су открили да музика не само да повећава број позитивних емоција, већ повећава и њихов интензитет.

Музика смањује симптоме депресије. Музичка терапија се препоручује пацијентима који пате од депресије управо зато што пријатна музика побољшава расположење. Амерички истраживачи су открили да су се код пацијената који пате од депресије, а који су слушали музику један сат дневно, симптоми временом смањили за 25 %.

Музика побољшава здравље срца. Релаксирајућа музика снижава крвни притисак и успорава ритам срца, а тиме се смањује ризик од појаве кардиоваскуларних болести. С друге стране, познато је да „радосна” музика побољшава функционисање крвних судова.

Музика смањује хронични бол. „Свакодневно слушање музике може смањити хронични бол за 21 %” ‒ кажу научници из Охаја. Они су истраживали ефекат музике код пацијената са хроничним болом који су уживали у звуцима музике сат времена сваког дана. Експерти не тврде да ће музика потпуно уклонити бол, него да она може бити пријатна допуна терапије преписане од лекара.

Музика помаже да дуже вежбате. Доказано је да људи који слушају музику вежбају дуже од људи који вежбају у тишини. Вежбање без музике није ни приближно толико занимљиво као вежбање уз музику која вам повећава расположење и мотивише вас да направите још један корак напред. Тиме музика позитивно утиче на вашу линију.

Музика смањује стрес и узнемиреност код трудница. Добро је да труднице слушају музику бар 30 минута дневно јер то смањује симптоме депресије. Трудноћа је идеалан период за жене да науче успаванке како би их певале својим малишанима.

Музика помаже људима оболелим од рака. Истраживања показују да музичка терапија помаже људима који се лече од рака да се боље носе са симптомима. Музика смањује анксиозност код људи који се лече радијацијом, а код пацијената који су на хемотерапији смањују се мучнина и повраћање.

Музика побољшава концентрацију. Хармонични звуци музике изоштравају ум и побољшавају концентрацију. Ипак, ослањајући се на најновија научна сазнања, експерти саветују ученицима и студентима да слушају музику пре, али не и за време учења, како би боље памтили. Музика још и убрзава опоравак људи који су претрпели мождани удар, повећава оптимизам, помаже за бољи сан и зближава људе.

http://www.femina.mk/